7.06.2015.

Oblaci, sladoled

U jednoj dalekoj republici živeo je sladoled ukusa noćomor, koji je retko kada bio prijatan onima koji bi ga probali. Obično bi dane provodio izležavajući se u vitrini lokalne poslastičarnice, lenjo mašući ka potencijalnim degustatorima i ponekoj muvi koja bi prišla da ga onjuši. Povremeno bi se prebacio iz svoje posude u druge, da vidi šta rade ostali ukusi. Vanila je bežala od njega, jer ju je činio kiselom. Čokolada se uvek mrzovoljno smeškala kada bi se pojavio, jer bi se njeni komadi čokolade pretvorili u kristale i niko ih ne bi pojeo. Jagoda i ostali voćni ukusi su su se pravili da spavaju kada bi noćomor naišao. Tiramisu bi pravio zvuke kao da je tek izvađen i zamrzivača. Sve u svemu, noćomor bi se uvek vraćao u svoju činiju, spreman da ga neko proba kome bi se dopao. Ali takvih nije bilo.

Jednog dana u poslastičarnicu je navratio lokalni oblak, koji je obično dežurao iznad pekare. Mirisan kao kifle i svež hleb, od silne vrućine se uželeo sladoleda. Pade mu pogled na noćomora, pa upita prodavca:

– Kakava vam je ovaj novi sladoled? Deluje neobično... – noćomor ga je odmerio i nastavio da drema.

– Prilično je neobičnog ukusa, ljudima se ili dopadne ili ne... pardon oblacima – ispavio se prodavac.

– Pa dajte da ga probam – i prodavac je stavio deo noćomora u kornet i oblak ga je poneo na nebo. Tamo je stavio salvetu oko vrata da se ne isprlja i pripremio se da poliže noćomora. Ovaj mu reče:

            – Mislim da ti se neću dopasti... evo već se znojim i topim – zaista, toplina pekare mu nije baš prijala, počeo je da se cedi niz kornet.

            – Zaista, možda da malo smanjimo temperaturu – reče oblak i poče da izbacuje sneg, koji za tili čas napada na pekaru, ali kako se sneg pomešao sa noćomorom koji se topio, čudna boja je prekrila krov pekare, a i s njim u testo koje su pravili pekari se umešaše neobični mirisi i ukusi. U kornetu je ostalo malo, sasvim malo noćomora, ali dovoljno da se oblak osveži, i sam postane malo kao noćomor – razmažen, radozano i neobičan. I peciva koja su prodavali su bila takva, i pekara uskoro izađe na dobar glas kao mesto gde se mogu dobiti neobična peciva, gde sneg pada kad mu vreme nije i gde oblaci umesto da stoje, vire u prozore suseda ne bi li im rekli koju lepu reč...