29.06.2015.

Crveno, Otkazivanje

Čuo sam ovu priču od jednog šankera pre nekoliko godina – tada su bioskopi još radili punom parom, i nije bilo torenta za skidanje, barem ne tako široko dostupnih. Jedan od viđenijih bioskopa u gradu je vodio čovek koji je voleo da prekine film tako što bi u sred projekcije upalio svetla, ušao u salu i rekao: „Film se otkazuje do daljnjeg!“. Ljudi bi negodovali, tražili novac za karte nazad i tako nešto razno, ali bi on samo pokazao da napuste salu, na blagajni bi dobili novac, a on bi ostao sam da sedi, tražeći da ugase svetla i da se projekcija nastavi. Nikom od osoblja nije bilo jasno zašto to radi. Sve dok jedna radnicase nije ušunjala posle izbacivanja posetilaca i zatekla vlasnika kako jede nečije ostavljene kokice, pije načetu koka-kolu i smeje se od sveg srca onome što se događa na ekranu. Ali film koji je gledao je bila drama, znala je jer ga je i ona već gledala. Samo što je ova verzija bila drugačija – ljudi su se smejali i radovali, nije bilo tužne priče, ili ju je bilo, ali svi u filmu su govorili kako će sve to proći i ispasti kako treba. Nije joj bilo jasno da li je to neka nova verzija filma koju nije gledala. A onda je pogledala svog šefa i videla dam u niz lice, bez obzira na smeh, teku suze. Suze koje su bile crvene, kao krv. Bila je preplašena i pobegla je iz sale, i iz bioskopa. Vlasnik se nije obazirao na to što se desilo. Samo je nastavio da gricka kokice, srkuće kolu i briše krvave suze rukavom. Tako je to kada se žrtvuješ za druge, pomislio je. Isus je umro na krstu za grehe čovečanstva, a ja evo se mučim ovde da bi ljudi na platnu mogli da budu srećniji i veseliji. Svako nosi svoj krst, makar on bio napravljen od filmske trake...