21.06.2015.

Plaža, Margaret

Na ostrvu na kome sam letovao kao dete postojala je jedna plaža, sakrivena i slabo poznata turistima, sem onih kojima su lokalci bili spremni da povere tajnu. Ta plaža nije bila pusta. Bila  je tamo i taverna i mali kiosk sa sladoledom, i nasmejani pocrenli debeljko koji nudi suncobrane. Svašta je tamo bilo, ali  nije bilo mnogo ljudi. Kada sam prvi put, potpuno slučajno, nabasao na plažu, svi su me gledali kao uljeza. Svi osim nje. Imala je Crvenu kosu, možda pre narandžastu. Mada je sunce davalo drugačiji odsjaj svaki put. Rekla mi je da se zove Margaret i da je tu da uputi svakog ko je nov na ovom mestu. Nisam znao šta to tačno znači, pa sam rekao u redu, slušam pravila. Ona je vezala kosu u rep, nakašljala se i počela:

– Pravila su sledeća: ne diraš nikoga, svako gleda svoja posla. Ako su vam posla ista ili se prepletu u međuvremenu, to je na obostrano prihvatanje i razumevanje. Svađe se poklanjaju vodi, da ih ona odnese sa osekom. Plimu pozdravljamo i zahvaljujemo se na svemu što nam donese – bilo to đubre, meduze, sveže more – ili neki treći. Sladoled se prodaje celu noć, za one koji žele da utole želju za slatkim ili da smire strasti. Ležaljke su besplatne kod Bolinda – pokazala je na buckastog nasmejanog čoveka – ali moraš na kraju dana da mu ispričaš jednu stvar koja ti je danas pala na pamet a nema veze sa plažom. On to zapiše i kad odeš sa plaže, preda ti spisak tvojih misli, da znaš šta si našao ovde. Tamo je šlunak, ovde je kamenje. Tu je pesak. Izaberi svoje mesto, ali menja se isključvio na dnevnoj bazi. Noću dolaze ljudi s gitarama i trubama i sviraju i pevaju u vodi, da bi im talasi bila adekvatna pratnja. Ako ostaneš ovde i uveče, u drugom delu je vatra da se ugreješ ako ti je hladno. Peku se kobasice na vatri, i njihov miris privlači krabe i ajkule, ali svi ostaju u vodi. Lepo su vaspitani. Ako se zaljubiš u nekoga, reci to na lep način, ili nemoj reći uopšte. Ali ne zaboravi da ljubav koju ne želiš zakopaš u pesku. Možda če je pronaći neko kome je potrebnija i ko će umeti više da je ceni.

Stajao sam i gledao u njene oči, tragove soli na čelu, crte bele kože na preplanulim ramenima. Samo sam klimnuo glavom, a ona se vratila svojoj ležaljci i nastavila da se sunča i rešava ukrštene reči. Nisam ostao na toj plaži. Previše pravila za premalo odmora. Ali i dan-danas, kada leti dođem na more i stupim na pesak, ponekad čujem neobičnu muziku preko vode, ili osetim miris kobasica, ili u pesku nađem tragove ljubavi koju je neko nevešto zakopao...