27.06.2015.

Vreme, Suzavac

Jedan prijatelj koji je voleo da putuje mi je ispričao priču o luci u koju ga je put naneo, a tamo je video najčudniju stvar na svetu. Gomila se tiskala na trgu i plakala i kijala, a kada je i on prišao osetio je miris suzavca. Pomislio je da se održavaju nekakve demonstracije ili ljudi su jednostavno odlučili da se pobune protiv vlasti, ali je onda video da policija plače i guši se zajedno sa okupljenima. Stavio je nakvašenu krpu na lice i prišao da vidi o čemu se radi. Na sred trga stajala je ogromna mašina za dim koja je bila prikačena na ogroman časovnik, čije su kazaljke nečujno klizile po brojevima. I svaki put kada bi istekao minut, nova količina dima bi izašla iz mašine i okupljeni bi ridali i gušili se. Uhvatio je za rame jednog od okupljnih i pitao ga:

– Šta se ovda dešava?

– Danas je suzoravni dan – rekao je čovek ozbiljnim glasom.

– Šta? – Pitao je zbunjeno moj prijatelj.

– Na svako ravnodnevnicu okupljamo se ovde i oplakujemo prolazak vremena dok ne padne noć a onda se čitavu noć veselimo i radujemo što smo propisno otplakali odlazak dana.

Moj prijatelj je pomislio da je došao u mesto ludaka, pa je brže-bolje pokupio svoje stvari i napustio trg. Našao je hotel na obodu grada, gde nisu plakali nad prolaskom vremena i soba je bila uredna a kupatilo čisto. Dok se odmarao, sunce je zašlo a nad gradom je počela da blista serija vatrometa, najlepših boja. Odlučio je da izađe i prošeta se malo, možda popije i koje piće u gradu.

U prvom baru kojem se zaustavio dobio je piće pod koga mu se plakalo, ista situacija je bila i u svakom sledećem. Ljudi su igrali, smejali se i grlili, a onda bi uzeli gutljaj i zaplakali. Pitao je barmena šta se događa:

– Ljudi se raduju, ali svaki gutljaj treba da ih podseća na važne stvari kojih nema. Zato u svim pićima ima malo suzavca.

Moj prijatelj je na kraju rekao u sebi „štagod“ i nastavio da se druži, pije i plače. Rekao mi je da mu je to bio jedan od najboljih provoda u životu. Kasnije mi je priznao da je zato počeo da posećuje demonstracije i proteste gde god je mogao. Samo udišući taj užasni gas je mogao da se seti vremena kada je pamtio sve svoje promašaje i neuspehe, plakao zbog toga i radovao se jer i dalje ima mogućnost da maši i greši...