2.06.2015.

Pogrešan, Protokol

Bio jednom jedan protokol koji je vrlo ozbiljno shvatao svoj posao. Uvek je dolazio na vreme, obavljao sve što se od njega tražilo, i odlazio tačno u minut kada bi prestao da bude potreban. Spavao je između knjiga o pravilima bontona i priručnika za posebne prilike. Vervao je da je njegov život savršen, jer je iscrtan kao mapa sveta. Ipak, nekad bi se zapitao šta ima s one strane geografske karte. - da li i dalje ima mesta gde piše „Ovde žive Zmajevi“? I da li i oni imaju nekoga ko je kao on – protokol, ispravan i ozbiljan. A onda se osetio uplašenim. Šta ako imaju protokol, a on je pogrešan? Šta ako ne znaju za pravilnosti postupaka u određenim situacijama – protokol na večeri sa Zmajem predsednikom ili kako prvu damu Zmajicu pozvati da otvori bolnicu za male Zmajeve. Odlučio je da uradi nešto neverovatno – da uzme odmor i ode u zemlju iza karte. Smatrao je da je to njegova dužnost. Spakovao je svoje stvari kako pravila službe nalažu, smestio presavijenu kartu u džep i pošao na stanicu. Prišao je šalteru i pitao:

- Dobar dan. Da li mogu da dobijem putnički kartu za zemlju iza geografske karte? Tamo gde je pisalo ili možda još negde piše „Ovde žive Zmajevi“?

Prodavac mu odgovori umornim tonom:

- Ne prodajemo karte više do tamo, jer nam se vozovi ne vraćaju odande.

Protokol je razmislio pa rekao:

 - U redu, sačekaću ovde – pokazao je na klupu kraj šaltera – dok se jedan voz ne vrati, a onda ću kupiti kartu.

Seo je na klupu i započeo čekanje. Znao je da koliko god bude sedeo ovde, koliko god dana i noći da prođe, na kraju će doći voz. Makar jedan vagon, s makar jednim mestom. Za nekoga ko donosi red u haos i služi kao oslonac ljudima pred neizvesnošću, nije bilo mesta sumnji. Samo veri da će jednog dana dobar, valjan protokol zemlju Zmajeva učiniti savršenim mestom za sve, pre svega za male Zmajeve...