28.06.2015.

List, Mašina

Na tavanu stare porodične kuće našao sam jednom prilikom čudnu mašinu. Izgledala je kao da je izašla iz nekog kataloga o izumima budućnosti iz pedestih godina, kada su automobilma stavljali krila a usisvači imali mikrofone i sijalice na sebi. Izgeldala je kao veliki bubanj od veš mašine, sa gomilom creva koja su izlazila iz nje na sve strane, i rupom u sredini. Imala je nekoliko prekidača i ručica, kao i kabl za utičnicu. Nisam imao ideju šta ovo čudo radi, pa sam je očistio od prašine i spustio do dvorišta. Gledao sam je, slikao, tražio na internetnu ali ništa nisam uspeo da nađem. Sve dok stariji komšija nije prošao pored mene i rekao mi:

– Oho, nabavili ste List-mašinu? Svaka čast, nisam znao da ih i dalje proizvode...

– List-mašinu? Šta je to? – pitao sam zbunjeno.

– Ah, ne znate... pa da, mladi ste za to. Dakle, to je mašina koja pravi lišće. Ubacite bilo koji materijal unutra, u tu rupu – pokazao mi je na rupu u sredini – i kroz ta creva vam izleće lišće na sve strane.

– Kakvo lišće... mislim, koje boje, oblika? – pitao sam mada mi nije bilo jasno zašto pitam tako nešto uopšte.

– Koje god želite, tu su vam komande, pa samo podesite i pravite šta želite. Srećno... – odmahnuo mi je i nastavio svojim putem. 

Otišao sam i iz kuće doneo produžni kabl da priključim mašinu kao hrpu starih novina. Uključio sam je u struju, i dobio otužan zvuk zveketanja lanaca i zupčanika, kao i nešto što je ličilo na uzdah. Ubacio sam novine centralnu rupu i pritisnuo bojažlivo jedan od prekidača. Mašina je počela da se dimi, da brekeće kao i da ispušta najrazličitije zvuke. Već sam se spremio da bežim, kada je iz creva počelo da izleće žuto, jesenje lišće. Padalo je oko mašine i mene, i uhvatio sam ih nekoliko. Zaista su izgledali kao požuteli, sveže otpali listovi sa nekog drveta koje se sprema za zimu. Pritisnuo sam drugi prekidač i posle kratkog breketanja i šteketanja zasuli su me zeleni, sveži prolećni listovi. Počeo sam da se igram s komandama, prekidajući samo da donesem još starih novina ili nečega čime bih mogao da nahranim List-mašinu. Zauzvrat, dobio sam iglice bora pokrivene snegom, palmine listove koji su me hladili dok su proletali pored mene, guste žbunove koji su se kotrljali iz mašine i mnogo drugih različitih biljnih šešira. Čitavo dvorište je promenilo godišnja doba, geografske širine i dubine, dan i noć. Uživao sam u tom šarenišu, srećan što imam uređaj koji mi poklanja radost umesto straha. I tada sam shvatio da svi mi u svojim dvorištima zapravo imamo primitivnu verziju ove iste mašine. Zlu polusestru oštrog imena grabulje. Koja uživa da skuplja snove, radosti i lepotu koju nam poklanja flora oko nas, i ostavlja ih u gomilama na milost i nemilost đubretarima, vatri i vremenu koje sve grize i jede. Poklon od jedne grabulje drugoj...