30.07. - 31.07.2015.

Plavo, Zidine, Želja, Fasada

U stanu koji sam želeo da kupim svi zidovi su bili ofarbani u plavo. I to ne morsko plavo, kojoe vidite kada vam pogled padne na more iz aviona ili autobusa prvi put tokom leta, ili kada prolećno nebo zablista posle kiše. Ovo plavo je imalo neku dubinu koju sam zamišljao da imaju samo velike morske dubine i druge planete gde ih od našeg oka i teleskopa kriju gusti oblaci. Sobe su bile poređane na neobičan način – ulazile bi ste u spavaću sobu, koja je imala veliki  bračni krevet i gomilu polica sa stvarima za oblačenje. U sred prostorije stajao je mali stočić na kome bih uvek zatekao ostavljenu do pola popijenu šolju kafe, senku za oči i prsten sa biserom. Odatle bi se ulazilo u hodnik koji je izgledao kao čekaonica, sa brojnim reprodukcijama zidina mnogobrojnih zamkova širom sveta. Nije bilo ni kula, ni kapija, samo zidovi u svim mogućim bojama i oblicima. Pretpostavljao sam da je vlasnik želeo da stvori utisak da je ovaj hodnik put u tamnicu ili nešto slično tome. Hodnik je vodio u kuhinju koja je bila spojena sa kupatilom, tako što je postojao mali šank, pa ste osobi koja se kupa mogli dodati limunadu ili faširanu šniclu da pregrize dok spira kupku ili se brije. Kuhinja je imala veliku pećnicu koja je služila kao grejalica za čitav stan, te se zimi gotovo da nije gasila, pa se stalno nešto kuvalo – čaj, razne vrste čorbi i supa, jaja, testenina... peklo se u istoj količini, pa se vrlo često kupalo i jelo da bi se napravilo mesta za novu hranu koju je trebalo pripremiti. Toalet se nalazio na kraju hodnika i bio je spojen s dnevnom sobom. U dnevnoj sobi je stajao jedan veliki TV, mnogo lazy bag-ova i knjiga koje su bile složene u gomilama svuda po podu. Zadatak gostiju je bio da nađu knjigu koja im se dopada i da je izvuku a da ne sruše čitavu gomilu. Ako se to desi, morali su da naprave novu gomilu po nekom posebnom redu, abecednom ili godini izdanja. TV je prikazivao sam stare filmove, serije iz 80tih godina ili emisije o kuvanju. Vesti su se prikazivale sa zvukom koji je išao unazad, kao da neko ispituje da li možda u izveštavanju kriju satanističke poruke. Fasada zgrade je bila deo koji me je privukao ovoj zgradi, pa i stanu privu put. Sačinjena od crnog i belog mermera, gomila spirala koje su se uvijale oko prozora, praveći utisak da se radi o velikom uređaju za hipnozu. Viđao sam i druge prolaznike koji bi stajali i hipnotisano buljili u zgradu, satima...

Danas zgrade više nema. Srušili su je za vreme nekog od slučajnih ratova koji su se dešavali na tim prostorima. Na njenom mestu podigli su običnu stambenu zgradu, sa stanovima složenim kao kutije cigareta u prodavnici i fasadom od tamno-zelene boje. Nisam više nikada išao da je pogledam. Sve dok u novinama jednog dana nisam pročitao da su stanari te zgrade pokrenuli inicijativu za promenu fasade u crno-belu spiralu od mermera. Možda ipak nije bila zgrada u pitanju, nego mesto i podzemne vode pune ideja o drugačijem životu u istim okvirima kutije cigareta...