1.07.2015.

Odgovor, Pritisak

Bio jednom jedan profesor na fakultetu, nije bitno kojem, koji je tražio od svojih studenata da umesto odgovora na pitanja koja bi trebalo da im postave, kažu  pitanja na osnovu odgovora koja bi im on dao. Smatrao je da je to dobra metoda da ih uči da se pitaju o gradivu, a ne da gube vreme učeći napamet gomilu činjenica s kojima posle neće imati šta da rade. Ispit bi tekao ovako: profesor bi smestio studenta ili studenkinju u stolicu ispred svog stola, i tražio da saslušaju odgovor koji bi on ispričao. Onda bi ih pitao da daju tri pitanja na koja bi taj odgovor mogao da bude rešenje. Dok bi studenti smišljali pitanja, on bi izvadio aparat za merenje pritiska – tradicionalni uređaj s pumpom, koji se vezuje oko miške – i okrenuo merač ka onome ko odgovara, tako da kad počne da  pumpa, može lako da se vidi koliki mu je pritisak. Ispitanik bi postavljao pitanje, a profesor bi pumpao i pokazivao kako mu pritisak raste ili opada, u zavinosti od toga da li je pitanje koje je postavljano imalo manje ili više smisla. Ta procedura – davanje odgovora, pumpanje i praćenje pritiska dok ispitivano lice postavlja pitanje – se ponavljala nekoliko puta, dok profesor ne bi zadovoljno klimnuo glavom, skinuo sunđer s miške i rukovao se uz osmeh, što je značilo da je ispit položen uspešno. Poneko bi mu digao pritisak toliko da je morao da se hladi lepezom sačinjenom od indeksa studenata koji nisu položili njegov ispit, što bi na kandidata uticali da još više se napregne i pokuša da da dobro pitanje.

I tako je to trajalo, danima, mesecima, godinama... iz semestra u semestar. Ponavljala se ista priča, neki su padali, neki odustajali od fakulteta, neki su prolazili. I jednog dana profesor je preminuo – u snu, verovatno sanjajući ispit – i njegov kabinet je posle toga pretvoren u mali muzej, u kome na sred stola stoji čuveni aparat za merenje pritiska. Čistači kažu da noću čuju zvuke kao da neko pumpa spravu, ili da se ladi lepezom. Sigurno je u pitanju obmana, mada ima i onih koji po kuloarima fakulteta šapuću kako profesor i dalje traži pitanja i na onom svetu, preslišavajući anđele i demone podjednako. Jer, nema veće radosti kada od onoga koji veruje da zna sve zatražiš ne odgovor, već pitanje na odgovor koji već imaš...