9.07.2015.

Park, Sladoled

U kraju u kome sam živeo kao mali, postojao je jedan park sa banjom u kojoj su se kao terapija mazili mačići i jeo svež sladoled. Naravno, to nije bilo sve. Deo terapije je bilo i spavanje u ležaljkama za plažu koje su stajale u plitkoj vodi, tako da ste u svakom trenutku se mogli pokvasiti. Šareni lažni cvetovi koji prskaju vodu su bili deo svačije garderobe. Čitava banja se orila od smeha i suza podjednako, jer je glavni lekar verovao da je lek izbaciti sve iz sebe, bilo to dobro ili loše, a ne držati u sebi. Rekao je da sve što ne valja izlazi iz organizma, a da sve što valja kad ga je previše takođe izlazi, tako da je sve na kraju „bolje napolju nego unutra“. Mnogi su smatrali da je to lažna institucija koja nema šta da traži u ozbiljnim naučnim krugovima sa takvim pristupom i da je taj lekar šarlatan i pored prave diplome i ozbiljnog iskustva u medicini. Ali pacijenti su dolazili i dalje, i to u sve većem broju. Sve dok jednog dana vlasti nisu odlučile da mu stanu na put tako što su odlučile da park poseku i naprave tržni centar.

Vlasti nije bilo briga da li je on šarlatan ili nije, bile su umorne od stalnih žalbi medicinske komore i nerviralo ih je da lepo parče zemljišta blizu centra grada bude samo obična zelena površina sa drvećem i velikom zgradom punom mačića i ligištula. Stanovnici banje nisu ni stigli da se okrenu, a oko njih je niklo izdanje od betona i stakla, sa bleštećim reklamama, restoranima i bioskopom u više dimenzija. Prodavnice su nudile sve – od najnovijih torbi od veštačke kože do prstenja i nakita od kamena s meseca. U srcu se i dalje nalazila banja, koja je nastavila svoj život kao i do sada, samo su sada počeli da je posećuju kupci i namernici u šoping molu. Uskoro su mačići šetali i zavlačili se svuda okolo, grizući žice za alarm i spavajući u skupim torbama. Sladoled se delio šakom i kapom, i izlozi su bili puni fleka i crteža male dece koja su ih koristila kao velike table. Ležaljke za plažu su posetioci nosili pod miškom i stavljali gde god im se činilo da je dobro mesto. Tako je čitav tržni centar počeo da se ponaša kao banja, samo što niko o tome nije mislio kao o lečenju, nego o poslednjoj modi. I ubrzo su i lekari počeli da navraćaju, prvo pojedinačno, a posle po grupama i da se uvere da svež sladoled i prskanje vodom zaista dobro deluje na sveukupno stanje čoveka.

I zato ako vas neka neki nesrećan put nanese u bolnicu, nemojte se čuditi mačićima koje dobijate uz pidžamu i klovnovskim naočarima i nosem uz obrok. To je znak da leče i vaš duh, a ne samo telo...