Živost, Pesak
Moj pradeda je
živeo u selu koje je imalo močvaru poznatu po živom pesku na koji bi svako malo naleteo neoprezni putnik. Inače je taj
živi pesak tamo bio poznat po neobičnoj živosti,
i to onom kojom je grlio i ljubio svoje žrtve. Taj je toliko želeo da im pokaže
da mu je stalo do njih, da bi ih onog trenutka kada bi stali u njega, počeo da
peva od velike radosti. Naravno, većinu ljudi je ta pesma poprilično
uznemiravala pa su počeli da vrište od straha, a on bi onda pomislio da se deru
od tolike radosti pa bi počeo da ih zasipa peskom i blatom (inače se smatra
lekovitim kad se uzima umereno) kako bi ih još čvršće zagrlio. Naravno pevao bi
još glasnije i to punim glasom, najviše je voleo opere – Travijatu, Aidu,
Nabuko – i to je na posebno dramtičnim delovima nesretne prolaznike postavljao
kao da su deo scenografije ili uloge i pozivao ih da pevaju. Oni koji su bili
preplašeni bi dali sve od sebe, te bi močvara odjekivala od vrištanja i kukanja
ljudi i dubokog škripanja peska. Tada bi moj pradeda izašao iz svoje kuće sa
kofom vode i štapom. Došao bi do mesta gde se nesrećna osoba borila sa peskom,
polio vodom kristalnog pevača arija, a potom pružio štap da izađe dok se pesak
bori sa vodom i kašlje od iznenađenja. Odveo bi unezverenu osobu kući, osušio
je i dao joj nešto da pojede i popije i poslao je kući. I tu bi obično završio
priču.
Ali priča nije
gotova, jer jednom prilikom sam boravio u njegovoj kući dok je bio živ kao
dete. Uveče kada su svi zaspali, uzeo je mali radio i napustio kuću pošavši u
močvaru. Ja nisam mogao da spavam pa sam ga pratio. Došao je do bare s peskom,
upalio radio s nekom tihom muzikom i počeo da pevuši. Ubrzo mu se pridružio i
pesak, i tako su njih dvojica do kasno u noć pevali zajedno. Jedan stari čovek i
jedna rupa puna peska i blata. Bariton i sopran. Ja sam ih slušao i zamišljao
kako nastupaju u operi – moj pradeda u odelu i pesak u činiji, dok traje
ljubavna drama uz pratnju hora i publiku koja uzdiše nad sudbinom mračnom i
neizbežnom, a orkestar nežno gudi i daje pratnju poput močvare sa svojim
zvucima te noći...
Нема коментара:
Постави коментар