29.07.2015.

u kap rose svoju sreću stavi

nemoj reći nikome, i ti je zaboravi

da ti pamet ne pokaže jednog dana

da veruješ u lude snove i predskazanja

jer kad lizneš kap tu staru

videćeš da si oduvek bila u pravu

umesto da mučiš i lupaš svoju glavu

prihvati da ne možeš iskriviti pravu

linija života krivuda svojim pravcem

ne vredi ni znak stop, ni dogovor s policajcem

pusti volan, zavali se, sigurna je to vožnja

barem do prve džombe sudara čežnja

kad ne možeš da biraš, ni da vidiš put

a ti stavi naočare, da suncu kažeš „tut!“

i reci sebi – bravo, bravo što sam hrabra

mogu da se vozim, da me bude baš i briga

kraj puta znam, isti je za sve i svakog

čak i za onog, ko se čuvao od nekog takvog

i zato ova pesma, nek podsetnik ti bude

da život nije kraj puta, ni početak šume

radost je život, i u kap rose stane

na dlan tvoj, dečiji i pod stare dane...