14.08.2015.

Smejuljenje, Terasa

U gradu gde sam letovao često bila je jedna terasa koja se uvek opirala promenama. Nalazila se u centru grada, kod trga i uvekprisutnih satova na katedralama, i bila je deo jedne stare kuće koja je nekad bila dom gradonačelnika, ali je sada postala privatan hotel. Kada je grad doneo uredbu o zabrani korišćenja leda, vlasnici terase su se nasmejali i počela da imitiraju led, praveći ga od neškodljivog stakla i ubacujući ga gostima u piće, kako bi ih podsetila na to da sećanje ne bledi kao što se led topi, nego da može trajati i duže od jedne čaše vina u letnjim noćima. Kada je grad doneo uredbu da se izbace frižideri i zamrzivači, terasa je bila mesto centralne gradske gozbe u kojoj su napravili hranu za sve, ali je većina hrane bila usoljena ili dimljena, tako da i kada se gozba završila mnogi su poneli porcije kući da mogu još jesti. Terasa je pokazala da nije led jedino što čuva hranu, već da i dim i so mogu sačuvati jelo od promena nagore.

            Kada se vlasnik kafića koji je počeo antiledenu kampanju razboleo od toplotnog udara, nastalo je pravo smejuljenje na terasi. Vlasnici su znali da počinje nova faza života grada i pripremili su se za nju. Na ivici opštine grada podigli su tajni kamp gde su počeli da obučavaju ljude za brzi prenos leda od ruke do ruke, kako bi omogućili svima koji žele hladno a ne žele da se izlažu prevelikom riziku, da dođu do hladnih kockica. Posao je počeo da cveta, pogotovo kada je vlasnik kafića dovukao santu leda ispred gradske plaže. Ne samo da su svi gledali u tom pravcu, nego je i počela rasprava o kvalitetu švercovanog leda i onog sa sante. Bilo je pripadnika „organskog“ leda koji je imao provereno poreklo, koji su koristili i pingvini, i ovog švercovanog sa ivice grada koji su pravili u aparatima od leda, koji se brzo stvarao ali nije bilo sigurno kakvog je kvaliteta. U gradu su počeli da se pojavljuju plakati koji su pozivali na svest o značaju korišćenja „pravog“ i „pogrešnog“ leda, o dugoročnim efektima i budućnosti o kojoj treba razmišljati kada je led u pitanju. Ta rasprava traje i dana današnjeg, a ja više ne letujem tamo, jer mi je postalo previše vruće i naporno. Leta od skora provodim samo u mestima gde vlada prava tišina i gde jedina stvar koja se švercuje jeste ljubav i toplina koju ne možeš da pokažeš u bučnom gradu okružen smradom i nebrigom...