Ptica, Padobran, Balon,Ručak
Danas sam video pticu kako pada s neba, pala mi je
pravo u krilo i zaspala u njemu. Imala je mali padobran, ofarban u boju neba koji joj je bio namešten na leđima
poput školske torbe i u njemu je nosila jedan oblak, malo kiše i nešto duge.
Znao sam da sve ptice imaju takve rančeve, jer dugo lete poznatim putevima i nikad
ne znaju šta ih čeka na drugoj strani neba. Dao sam joj malo mirišljave soli da
se osvesti i potom sam je nahranio sa čokoladicom koju sam imao pri ruci. Kada
se oporavila, uzeo sam je u ruke, i smestio u mali balon na kome je bio nacrtan Sunđer Bob, napunjen toplim vazduhom,
koji je trebalo da je vrati na nebo da bi mogla da nastavi svoj put. Zahvalno
mi je klimnula glavom, otpevala pesmu i iz torbe dobacila parče duge dok se
penjala na nebo. „Nek ti se nađe dok se vreme ponovo ne pokvari i olujni oblaci
donesu boju“ odcvrkutala mi je radosno. Stavio sam je u džep i pošao na
porodični ručak, jer je bila nedelja
a nedeljom se porodice miševa, porodice baštenskog oruđa, porodice internet
adresa i porodice ukradenih srca sastaju i jedu zajedno, ponekad i u tišini. Kada
sam stigao na ručak, video sam kako se članovi moje porodice ponašaju kao ptice
– kljucali su iz tanjira, dok su im drugi članovi prosipali činije pune svežih
sarmi i supe kao da hrane golubove. Gledao sam taj neobičan prizor kratko
vreme, a onda izvadio parče duge i bacio ga među njih. Stotine boja, od koje
neke nemaju ni ime su se raspršile po stolu i prekrile sve koji su pevušili i
skakutali oponašajući ptice. Isto trenutka su počeli da grle jedni druge i viču
kako im je ta duga promenila živote. Samo ta duga, i nijedna druga koju su
videli do sada. A ja sam pomislo da je u pitanju poklon koji nisam želeo ali
sam ga svakako dobio, i uradio ono što sam uvek radio s neželjnim poklonima u suludoj
situaciji – prosledio ga dalje. Seo sam za sto i počeo da jedem supu, dok mi je
stric plakao na ramenu i govorio kako će mi pokloniti gitaru sa dvanest žica a
tetka nudila da mi kupi auto. Nastavio sam da jedem supu, svestan da bi mi sad
dobro došlo malo kiše i deo oblaka iz ranca ptice, da umijem ove uznemirene
ljude i namažem im lica belom, paperjastom maglom, kako bi svako od njih u
ogledalu video Deda-mraza…
Нема коментара:
Постави коментар