17.10. – 18.10.2015.

Radost, Pivo, Svemir, Plavo

Bio jednom jedan Svemir koji je rešio da se pošteno napije. Prošlo je puno milenijuma od kad je imao razlog da se opije – poslednji put kada je to bilo pamtio je eksploziju i sve je od „nečega“ postalo „nešto“. Sada je bio pun planeta, maglina, zvezda, meteora i crnih rupa koje su ponekad vodile do drugih Svemira sličnih njemu. I znao je da u njemu ima svašta nečega drugog, ali je odlučio da je ponekad bolje znati malo nego mnogo o sebi. Odlučio je da se napije od piva koje mu je poklonio paralelni univerzum, različit po tome što su ljudska bića u njemu plave kože i ni po čemu drugom. Počeo je da pije i da igra, a sve što je u njemu je počelo da se tumba i okreće, tako da su se neke planete prevrnule naopačke, komete ispale sa svojih putanja, magline dobile osmehe a prstenovi su počeli da se vrte oko planeta kao obruči puni radosti. Pijani Svemir je plesao sam sa sobom, sve dok ples nije postao toliko brz i tako snažan da je Svemir eksplodirao u zastrašujućem bljesku… i ponovo bio rođen u istom trenutku. Veliki Prasak je počeo kao želja za zabavom a završio se novim početkom… i možda istim ili sličnim univerzumom u kome ljudi nisu plave boje kože ali se razlikuju po svemu ostalom…