Potaman, Uteha
Bila jednom jedna uteha koja nije volela svoj posao.
Mislila je da ne treba svakome da bude na raspolaganju, jer mnogi po njenom
mišljenu nisu zaslužili da ih uteši, a neki kojima je trebala nisu mogli da je
nađu. Smatrala je da joj je smena previše duga, da ne može da uzme normalan
odmor, da su pauze prekratke ili preduge, i da previše sedi s svojom
koleginicom dosadom, koju često i teši.
Na kraju je stupila u generalni štrajk.
Pozvala je i druge utehe da joj se pridruže, jer će tako zajedno lakše
ostvariti svoja prava i izboriti za bolji tretman utehe. I malo po malo,
druge su joj se priključile, da bi se jednog jutra svi probudili u svetu bez
utehe.
Nastala je panika, užas, neverica... i ljudi pomislili da bi ubudće trebalo da paze šta rade i kako se ponašaju, jer ako pogreše nema utehe, čak ni zrnce iste.
Svet se promenio, postao je bolje mesto i ljudi su postali bolji, ne
samo prema drugima, nego i prema sebi. A uteha je ostala bez posla, kao i sve njene
koleginice.
Ipak, ona se ne kaje.
Sada volontira u jednoj organizaciji koja pomaže dosadama da se izbore sa sobom. Radi posao koji voli, kako voli i koliko voli, a i svet je postao potaman. I ne vraća se, sem da pomiluje koju dosadicu po glavi i kaže joj da je sve u redu, i da samo pogleda kroz prozor jer je svet sada drugačiji kada ljudi ne mogu da se sakriju u njenom okrilju.
I dosada je rekla:
- Možda i ja treba da stupim u štrajk, i pozovem ostale dosade... - a uteha se osmehnula u sebi, i pružila zrno sebe dosadi, da ne zaboravi kakav je osećaj rizikovati sve u igri života, i učiniti da svi pobede na kraju...
Нема коментара:
Постави коментар