18.05.2015.

Prošlost, Luda

Bila jednom jedna žena koja je živela u prošlosti. Nije htela da se pomeri odatle. Svakom se obraćala kao da je prošlost i dalje tu, kao da je proživljava svaki dan. Prolaznicima koje ne poznaje bi oslovljavala imenima ljudi koji više nisu tu, govorila jezikom koji je bio davno zaboravljen za sve sem za nju. Zvali su je Luda, jer nisu znali kako drugačije da objasne njenu potrebu da živi u vremenu koga više nema. Sve dok jednog dana nije došla do izloga neke prodavnice i u njemu videla svoj odraz. Zastala je i zapitala se:

– Ko bi to mogao biti? Ne sećam se te žene... –

Zaustavila je i pitala nekog mladića

– Ko je ova osoba? – Pokazavši na svoj odraz, mladić se nasmejao, rekao da ako one ne zna, ne zna niko drugi. Nastavio je svojim putem. 

Žena nikako nije mogla da se seti ko je to. Naposletku je pomislila kako je moguće da je počela da konačno zaboravlja svoju prošlost. I od tog dana je živela u sadašnjosti, sanjajući budućnost koja se već dogodila...