Muka,
Najbolja
Bila
jednom jedna muka koja nikako nije
prolazila. Smestila se kao mučnina u stomaku. Šta god da su joj radili, nije
htela da ode. Krila se u nekom delu stomaka, najmanjem gde je mogla da stane, i
pored svih čajevan od nane, gaziranih pića, uzdisaja i izdisaja, nikako nije
htela da napusti želudac u kome je obitavala. A i vezala se za te organe za
varanje, onako kako samo neko ko te dobro poznaje ume da bude prisutan i važan.
Jednog dana, pomislila je: „ja sam najbolja
mučnina koja je postojala, ikada. Nikada me nisu oterali, ma koliko se trudili,
i osoba čija sam nije htela da me pusti od sebe. Stvarno, toliko sam dobra!“ I
u tom trenutku se odlepila iz stomaka i poletela ka nebesima, pravo među
zvezde. Dok je letela, shvatila je da nije ni želela da je oteraju. Želela je
da sama izabere da ode. Da i njoj, za promenu malo bude muka...
Нема коментара:
Постави коментар