23.05.2015

Zora, Rođendan

Bio jednom jedan rođendan koji je padao uvek u pogrešan dan. Ili bi se desio prerano, ili prekasno, ili bi ga neko zaboravio, ili se ne bi ni pojavio. Na taj rođendan su svi mislili ali nikako da ga uhvate i da mu pomogu da se sredi. Konačno, Zora je kao najveći ranoranilac od svih i najvrednija, rešila da ga uhvati dan kad treba i da ga privede konačno na proslavu, kako bi se svi zabavili. Ustala je pre svih, namestila krevet, pripremila doručak i pošla da mu napravi zasedu. Rođendan se nije pojavio ni u rano jutro, ni kasno jutro, ni oko podneva, a bogami ni popodne. Zora je već postajala nestrpljiva, jer je bila sigurna da će proći ovuda.  Na kraju je dočekala sumrak, a rođendana nije bilo nigde. Dok je tako besno razmišljala u sebi šta će da uradi Rođendanu kad ga sretne, sumrak ju je pokucao po ramenu:

– Šta radiš ovde?

– Čekam rođendan, ali uzalud.

– Ali, rođendan je sa svima ostalima kod ponoći, piju, šale se i raduju.

– A ja? Zašto mene nisu pozvali onda?

– Pa, ne znam, ja sam krenuo na posao, video te i čudim se što nisi kući i ne odmaraš se... –

Zastala je i pogledala ga:

– I ti si me zaboravio kao i svi tamo, i to zbog njega koji nikad nije tu i na vreme... – sumrak je ćutao, gledao u pod, premeštajući se sa noge na nogu, bio je rumen, mada zora nije bila sigurna da li je to zbog zalazećeg sunca ili se zaista postideo.

– U redu, idem na zabavu... da ih iznenadim. – otišla je spremna da napravi haos. Sumrak u tom trenutku pođe za njom i kad je došla do mosta koji je vodio ka nebesima i ponoći, on ju je gurnuo u nebesku reku koja teče čitavim Univerzumom. Znao je da joj se ništa neće desiti, i da će ujutru biti na svom mestu. Isto tako nije hteo da jedini put kada je rođendan Univerzuma tačan i tu na vreme, sve propadne zbog ega jedne Zore, ma kako važna bila. A za sebe se nije brinuo. Ipak Zoru i Sumrak deli čitav dan, u kome je sve moguće. 

Pa i da mu ona oprosti...