15.05.2015.

Ljubav, Sličnost

Bila jednom jedna ljubav. Bila je slična svakoj drugoj – osetljiva na obe strane između kojih je živela, osetljiva prema svetu u kome se nalazila, i srećna što jeste i što je ima. Onda je jednog dana jedna od osoba koja ju je stvorila i gajila, prestala da je gaji, i odlučila da je da nekom drugom. Ljubav se osetila povređenom – ali u tome je bila slična svakoj drugoj. Sve ljubavi žele da traju večno, dok same sebe ne zaborave. I nije htela da se deli i menja. Zato je rekla onome koji je prestao da je gaji:

– Misliš da znaš bolje od mene šta ti treba? Glup si ako tako misliš!

I tako nadurena, postala je kisela i ogadila se i njemu i njoj. Svi su joj se čudili što ih je oterala od sebe, ali ona se samo smeškala. Kao stara veštica se cerekala, ali u tom smehu nije bilo zlobe. Samo razumevanja, i možda malčice tuge, jer je znala da će joj se vratiti oni koji su otišli, kada otkriju koliko lepote zrači iz srca koje je spremno na sve, sem da se preda i odustane...