30.09.2015.

Vežba, Sam

Bio jednom jedan sportista koji je smatrao da je čitav život samo vežba za glavno takmičenje koja se događa posle smrti. Smatrao je da svetlo, tunel i mir u sebi koje ljudi na ivici smrti vide u stvari samo nebeska verzija onoga što sportisti inače doživljavaju pre nego što izađu na stadion. Bio je siguran da mnogi čuju i navijanje mase koja sedi na stadionu, ali je mir ipak govorio da je radovanje rezervisano za svakog od posebno. Timsko igranje je deo svakog procesa, ali svako od nas ima svoj trenutak slave s one strane života, duži od 15 minuta ali svakako malo kraći od večnosti. Zato je trenirao i vežbao kad god bi mu se ukazala prilika, jer ako mu se dogodi da iznenada umre nije želeo da bude nespreman za ono što ga čeka. Učestvovao je na takmičenjima, trčao, preskakao prepreke, penjao se na pobednička postolja ili stajao kraj njih, bio deo Olimpijskog tima… ali uvek je u svojoj glavi znao da će jednom se probuditi i putovati kroz tunel ka svetlu i konačnoj trci.

            Jednog jutra se probudio u miru i otkrio da klizi niz tunel, potpuno sam. To mu je bilo čudno u prvom trenutku, ali je onda pomislio da se desilo upravo ono što je očekivao - više nije živ i ide ka trci koja odlučuje o svemu. Duboko je udahnuo vazduh i pripremio se da istrči na teren i pokaže koliko je brz, koliko je spreman da uradi sve što se od njega traži. Da čitavoj publici koja je u muku prikaže da njegova snaga i brzina nisu ostale u telu, nego su deo njegove neuništive duše.

Stupio je u svetlost i našao se na plaži od kosmičke prašine, duž koje se pružalo more koje je činio čitav Univerzum. Pomislio je da je nekakva greška, ali kraj njega je stajao čovek od srebrnog metala i rubinima umesto očiju. Pokazao mu je niz plažu, okrenuo se i počeo da trči. Sportista ga je gledao, i onda odlučio da potrči za njim, rešen da ne izgubi najvažniju trku na kraju svega. I nije primetio da su prvo njegove noge, a potom i ostatak tela postali srebrni, a oči zablistale kao rubini. Trčao je i dalje, nošen strašću na ivici svih svetova, i blistao kao novo sunce koje se rađa iznad te plaže. Nova zvezda na nebu, koja juri preko nebesa u sporom maratonu, dužem od 15 minuta ali svakako kraćem od večnosti…