Jastuk, Pica
Bio jednom jedan jastuk koji je voleo da jede snove.
Grickao bi ljudima ono što bi snevali i razmišljao kako je ukusan san koji
sanja maleni dečak o slatkišima, ili kako su mi snovi starih ljudi o
nekadašnjim vremenima ili ljudima koji više nisu među živima nekako žilavi.
Voleo je posebno ljubavne snove jer je u njima sve vrcalo od živosti, ili snove
beba jer je tu bilo mnoštvo oblika i boja koje nijedan dorasli ne bi znao da
imenuje pa su se radovale svemu što bi osetile. Voleo je i kad mačka zaluta i sklupča
se na njemu, jer je voleo snove o maženju dok zvuk predenja odjekuje i širi se
po sobi. Naravno, svako ko bi proveo noć na tom jastuku ne bi se baš naspavao
ili bi se žalio da se ne seća svojih snova. Životinje bi bile posebno nervozne.
Ali jastuk je nastavljao da gricka i da pravi užinu sebi od prerađevina uma.
Jednog dana je
neko ostavio svežu picu na jastuku.
Da li je bila u pitanju žurka ili je neko prosto hteo da se našali, nije
poznato. Pica je pokrivena i smeštena kao da spava, čak ju je neko i slikao! I
sanjala je kako je gnječe čvrste ruke, kako je mažu pelatom i kečapom i kako se
po njoj spuštaju paperjasti oblačići od šunke i sira. U san joj je došla i meka
kiša u obliku origana, ravnomerno raspoređena po čitavoj površini. A jastuk je
grickao i grickao i nije ni prepoznao da polako i sam biva izjeden, da mu
perije polako nestaje a posteljina se pretvara u prašinu. Ujutru, ostala je
samo pica, hladna i nepojedena, ali odlično naspavana i odmorna. Svi su se pitali
gde je nestao jastuk, i svima je bilo čudno što je pica veća nego sinoć kada su
je ostavili, ali odgovora nije bilo. Jastuk kao da je nešto progutalo. Na kraju
su odlučili da picu bace u kontejner, jer više nije bila jestiva a i sumnjivo
se udebljala. I uskoro su mačke, psi i ostala bića oko tog smetlišta počela da
se ponašaju kao da nisu spavali ili da im neko ili nešto gricka snove o trčanju
za zečevima ili igranjem sa klupkom…
Нема коментара:
Постави коментар