5.01.2016.

Mašna, Konzerva

Bila jednom jedna mašna koja nije volela da izlazi napolje. Smatrala je da svaki ukras koji drži do sebe treba da bude na svom mestu – figure od porcelana na polici, cveće u vaznama a fasade na spoljnim stranama zgrada. Tako je i sa mašnama, kravatama i ostalim dodacima na odeći – treba da stoje na istoj, a kada je odeća u kući, onda su i mašne u kući. Uostalom, mašna najlepše izgleda kada ima dobru pozadinu, a napolju je previše šarenila, svetla i drame da bi mogla da uživa na miru. Tako se osećala sve dok jednog dana s prozora na ulici nije videla konzervu graška, i to pošto su zrna pobegka u lonac i postala deo potaža od povrća. Konzerva je bila stara, pomalo masna i gegala se dok joj je poklopac nedostajao, ali je uživala u tome što je napolju, na suncu. Mašna joj je dobacila, pomalo prostački:

– Prestani tu da se hvališeš, kada je napolju tako grozno, a i ti si grozna – masna i prljava, pih – rekla je zgroženo.

Konzerva je zbunjeno pogledala u nju, a onda joj mahnula svojim krivim delom:

– Dođi da se prošetamo, pokazaću tu da nije sve napolju tako grozno…

(nastaviće se…)