2.01. – 3.01.2016.

Figura, Četkica, Delfin, Sok

Bio jednom jedan delfin koji je voleo da slika. Smatrao je da na taj način može bolje da približi ljudima koji žive na površini i da im dočara kako izgleda njihov svet. Četkice su mu pravile krabe od morske trave i tvrdih korala, tako da je svaka slikala na svoj način i svojim tempom. Boje je skupljao od svih stanovnika mora – crnu mu je davala hobotnica; srebrne i zlatne od krljušti najrazvnorsnijih riba; crvenu je pozajmljivao sa oklopa jastoga; belu bi zahvatio sa stomaka raže; sivu sa repa ajkule uvek u pokretu. I slikao je na kamenu – bilo ono u obliku velikih stena koje je oblikovalo more ili u obliku statua i figura s davno potonulih brodova. I te slike su stigle na površinu, i danas ih ljudi gledaju i čude se, dok piju vodu i sok u muzeju. Sve su čarobne, sve su jedinstvene i nijedna nije potpisana. Delfini ne umeju da pišu i čitaju. Oni pevaju, i slike su tu umesto slova – živa istina! Samo treba da ih gledate na određeni način, po određenom redosledu i otkrićete poeziju koju šire svetom:

„Na drugoj strani sveta,

nebesa plešu tango s vodom

dok kopno tužno gleda

usamljeno, bez ikog svog.

Nebo se menja, svaki dan,

more penuša, dolazi i odlazi,

samo kopno je nepomično,

dok čeka nekog svog,

na drugoj strani sveta…“