Parfem, Grupa
(Vreme je za priču koja
će trajati duže od jednog uspavljivanja)
Bio jednom jedan kralj
koji je smatrao da mu je nešto važno oduzeto. Iako je imao zemlje dokle mu
pogled seže, iako je komandovao vojskom brojnijom od zrna pšenice u ambaru,
iako je bio toliko bogat da mu je i trezor bio napravljen od čistog zlata - i
dalje je doživljavao sebe kao osobu kojoj su nešto oteli, uskraćen za važnu
stvar ili događaj koji nije znao da imenuje. Zato je okupio grupu svojih vernih ljudi – ministara,
vitezova, umetnika, špijuna i dvorske lude – i predložio im da svako od njih pokuša
da zamisli šta je to što nedostaje u njegovom kraljevstvu, a što on ne vidi.
Bio je siguran da se to krije u nekom kutku glavnog grada za koji ne zna, u
nekom selu na ivici sveta koje su svi zaboravili. Poslao je svoje ljude svuda
da traže šta je to što njemu nadohvat ruke ili srca, a trebalo bi da je tamo. I
tako su se razmileli, u grupama ili kao pojedinici svuda po zemlji, tražeći nepoznato,
ali ono za šta su znali da nedostaje. Glavni špijun, poznat svima kao Karlo, putovao
je uzduž i popreko i konačno se obreo u malom gradu na obali dve reke, umoran
od puta i potrage za nečim što ni onaj koji traži nije znao kako izgleda.
Zastao je na gradskom trgu i osetio miris parfema,
lagan ali prisutan kao kamen oko vrata. Krenuo je da prati svoj nos i traži izvor
mirisa…
Нема коментара:
Постави коментар